Kada Andrej govori o Beogradu, u glasu nema nostalgije — samo preciznost čoveka koji dugo razmišlja pre nego što progovori. Našli smo se u njegovom kafeu u deset ujutru. Bio je tu od osam.
Doselio se u martu 2022. godine s jednim koferom i ugovorom na daljinu. Godinu i po kasnije — svoj lokal, dva srpska kuvara i prvi odmor posle sedam godina.
- Došao si kao programer. Kada se pojavila ideja da otvoriš lokal?
- Nije se pojavila kao ideja. Više je ličilo na umor. Radio sam na daljinu, dobro zarađivao, ali nisam imao nijedan razlog da izađem iz stana. Beograd je prolazio pored mene.
- Šta je bio okidač?
- Komšija. Srbin, drži pekaru odmah pored. Počeli smo da razgovaramo — prvo na lošem engleskom, pa sam se prihvatio srpskog. On mene hranio doručkom, ja njemu pomagao oko sajta. U toj razmeni je nešto kliknulo.
- Koliko je trajala papirologija?
- Firmu smo otvorili za nedelju dana, kuhinju smo usaglašavali četiri meseca. Glavno što sam shvatio: rokove svi navode optimistično — i agenti i inspekcija. Računajte na duplo više.
- Šta bi rekao nekome ko sada razmišlja da li da otvori lokal?
- Izračunajte tako da možete pola godine da živite bez prihoda. Ako se cifra slaže — otvarajte. Ako ne, to ne znači nikad, to znači još ne sada.
